nadah's blog

 po merdevinama mašte u mladost hrabro se popni !..

 i živi!

sasvim živi!...

jer svaka večnost je kratka...

ispredi svoje aorte

pozlaćen konac trajanja

i zašij naprsla mesta

iz kojih drhte čudjenja

i nikad ne zamišljaj život

kao uplašen oproštaj

već kao stalni doček

i stalni početak budjenja

nikad se nemoj mučiti pitanjem:kako preživeti,

nego:kako ne umreti posle svih umiranja

ludo je zamerati životu što prolazi kad znamo da mu je sav smisao i sva vrednost u tome što je prolazan,ali od te nedoslednosti malo ko može da se odbrani 

 Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota.Sama činjenica da je takva nada postojala vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem,pa ma kakvo teško ono bilo                                                                                                                                             

 

Znam ja to… Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne, da tera, da se ne prekida do kraja… To je, dabome lepo… ako je neko te sreće… A ako nije te srece- šta ce?- neka ga krpi iz parčića… deo po deo, kako joj dodje.
Moj ceo život je iz nekih zakrpa…Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono… ali, šta mogu… neki život ipak jeste. Godine prodju i svaka žena skrpi neki život… Ima tu svačega… Al  ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa… Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu… Svakome se primeti gde je šav ? nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani  iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?”

Dusko Radovic “Zenski razgovori”

  Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom.u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. 

  Ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o životnom putu i o sudbini, i najčešće bivamo dovedeni pred gotov čin, upadamo u jedan od mogućih tokova,u drugi će nas ubaciti samo druga slučajnost.
 
  Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka.Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. 

  Pa plivaš, ili potoneš.

 hteli ste silom da me naterate na vaš preživeli način kretanja. način kretanja tvrdih i sporih stvari. grlili ste me, a ipak niste znali gde sam. u tom očajničkom neznanju, tražili ste da odredite svoje mesto u meni. jedno je: platiti ulaznicu, a drugo: platiti izlaz. ko uđe, a ne ume da iziđe, nije trebalo ni da se bavi kretanjem.