Odem neki dan u grad u unutrašnjosti nekim poslom

parkiram kola na jednom malom parkingu za stanare u dvorištu zgrade ,to mi uzgledalo sigurnije,zbog pauka.

Posle 20-ak minuta vraćam se...PANIKA - MOJIH KOLA NEMA (dešava se u sred bela dana)

Pogledam opet,ne mogu da verujem,preslišavam se da li sam baš tu parkirala,ma jesam,prepoznajem neke garaže,ulaz u zgradu,ma tu sam ih ostavila,.idem dalje u panici šta je moglo da bude,pauk nije mogao da se tu zavuče,jedino kradja.Jedna žena stoji na ulazu ,panično i besmisleno je pitam jel videla da mi je neko ukrao kola,kaže da je upravo izašla iz zgrade,iz zgrade zatim izlaze i dva molera sa kantama,i njima upućujem još paničnije i besmislenije pitanje,dobri ljudi,uključiše se u slučaj , isključiše pauk,posavetovaše da prijavim policiji,pomagajte,evo vam mobilni zovite koga treba, ,oni pitaju za svaki slučaj (a šta su mislili) jesam li sigurna da sam baš tu parkirala,ma jesam prepoznajem ulaz,garaže...kažu da li ste možda malo niže,odmah tu je susedna istovetna zgrada sa istim parkingom...ma nisam ,ovde sam,ali se pojavi  tračak nade...otrčah 20-ak metara dalje,i stvarno identičan parking,ulaz,garaže i moja kola na mestu,jeeee....

e sad momci  idemo na piće,

popismo piće,meni u životu nije više prijalo,

i na kraju ugovorismo da mi iduće godine kreče stan.

I ovim putem se zahvaljujem mojim budućim majstorima.

Severim! 16