Ako pokusas
da uguras komad ove zemlje
izmedju dve zagrade
cuces mostove i polomljene kosti
iz zemlje izvlace pretnju mrtvih
novi ljudi.
Pocasna straza
pred tornjem proslosti
jedan kamen-nada stepenik-nade u kolu godine
materija koja ne gori.
Travu kad zapalis-mirise na krv
iz pepela raste jutro
mirno jutro,Srbijo
u tvome kotlu gnev
i suze hrabrih ociju
u kosi-cvece
u srcu radost i vera
ruku za ruku.
U pesmi nezaborav
da zora nadzivi
kisa se postide pred dugom.
I nasa pesma,
srpska,
sagradi kucu mira na vrhu sveta.

Severim! 18