Da...

Celu noć su raspravljali,

obijali mišljenja jedni drugima

a onda otišli kućama.

Peške.

Još nenaviknuti na hladnoću,

na jesen i realnost.

Bušnih đonova, hoćeju svet da menjaju,

kamčeći siću za pivo

od umornih, preumornih roditelja.

Cure ne grle,

ljube sebe,

grle sebe,

stežu sebe.

Tu, u praznim sobama sede,

grče se, prevrću...

Hoćeju svet da menjaju!

A nemaju,

nemaju posao,

nemaju novac,

nemaju ni čizme.

Gledam ih,

isti su kao i ja.

Mrzim ih,

previše liče na mene.

Volim ih,

zbog predatorske nemoći.

U žutom džemperu ispratili leto.

Pod žutim tepihom sakrili vaške.

U jesen pričaju crveno.

A crveno ne vole.

Lažu!

Severim! 1