Ulične svetiljke su se palile

dok smo umivali krmeljive oči.

Iz škole bežali smo zajedno,

ali je zajedno nismo završili.

On je previše režao na knjige,

imao je previše spretne prste,

prekratku kosu i preveliku žeđ.

Rastali smo se kao drugari,

kao pravi drugari,

uz ulične svetiljke koje se gase.

Juče smo se ponovo sreli.

On je bio na prvim stranama

crne hronike,

a ja pri dnu strane o kulturi.

Severim! 2