Setim te se često,
gotovo svakoga dana...
kad u prevozu ustupim mesto
baki koja torbe vuče sama.

Prepoznam na njenom licu boru kao tvoju,
sećanja odmah navrnu i tu si u trenu.
Ona priča nešto, ali ne čujem je,
pa zaćuti kada spazi moje oči neme.

Učinilo mi da sam te videla sinoć u pozorištu.
Setila sam se kako si dugu, srebrnastu, kosu češljala u dvorištu.
Ispred mene sedela je žena sede kose poput tvoje,
da li si ikada bila u pozorištu? U glavi misli se roje.

Nismo se pozdravile, otišla si iznenada.
Ostala sam željna tog poslednjeg zagrljaja.
Nisam ti o svojim pustolovinama pričala,
za rastanak nisam bila pripremljena.

Tvoje lepe oči, osmeh i držanje,
zauvek će biti deo mene,
duboko u srcu urezane.
Vijem svoje rane, brišem oči uplakane.

Teši me samo misao da je gore neko ko pazi na me.

Severim! 2