Nekima je poznato (onima koji me poznaju) da jako volim životinje i da povremeno po neku i udomim. Imao sam raznih susreta bilo je tu mačića,štenaca jednom sam čak i prase pronašao koje je odraslo i postalo baš lep i priplodan vepar. Pre nekih petnaestak dana kada sam izašao iz autobusa vraćajući se kući na livadi pored koje prolazim video sam jednu staru kozu koja je mirno pasla. Prošao sam i nisam obraćao pažnju jer sam mislio da je nečija iz okoline. Dva dana posle toga prolazio sam istim putem koza je bila na istom mestu pasla i nekako me tužno gledala. U povratku kući posle nekoliko sati koza je i dalje bila tu prišao sam joj ali je ona počela da se joguni čak je pokušala i da me udari glavom ali je bila iznemogla i natečenog vimena. Otišao sam kući i uzeo štranjku(za one koji ne znaju štranjka je kanap za vezivanje stoke) vezao je i odveo kući.Bila je puna čička i kojekakvog trnja ubrzo se pripitomila kada je videla da joj ne želim zlo. Uzeo sam tople vode i oprao joj vime i pomuzao je odmah se primirila i postala umiljata žensko kao žensko žim je za sisu uhvatiš ona počne da se umiljava kažem ja njoj daj bre kozo jedna nisam ti ja jarac ako sam te pomuzao samo sam ti pomogao da te ne boli vime.Belka se odmah umirila i odustala od svoje opake namere koju je imala prema meni. Sada je lepa,čista i muzem je svaki dan niko je ne traži a meni dobro dodje kozije mleko jer je jako zdravo možda počnem i sir da pravim. Ne znam ko bi mogao da odbaci tako slatku životinju koja još i mleko daje ali dobro šta da se radi svet je surov i okrutan. Ima li neko od vas neka slična iskustva oko udomljavanja bilo kakve životinje?

Severim! 20