Pretvaraš, se u jednu malu bistru kap
u kamen oblikovan veličine srca moga.
Kraljicu mojih otkucaja, sata i vremena
boju crvene ruže koju ti na dlan donosim
mirišljavu kao tvoja koža miris jak i prodoran
zavodljiv iscrtan tvojom mladosti.

Ponoćna muzika tiha kao tvoj glas,
neodoljivo zove šapće oblikovana
osmehom što krasi tvoje lice.
Tebe sam video u sebi, u svojim očima
tako si lepa zašto se prisećam.
Hteo sam, ali nisam mogao da im kažem što me tišti
bežao sam u sjenu, tražio neku utehu zaštitu
opirao se vremenu, ostaće tajna večno zakopana.
Ti mi čitaš misli, ali seti se ponekad da želim da živim.
Zašto je ovaj svet tako okrutan,ni tračka nade da mi da
ono što je bila moja ikona zidovi polako zatvaraju, zauvek nestaje.


Koja prokleta tišina zove na neodlučnost,
a tragovi uvek ostaju netaknuti.
Ti umesto mene sve govoriš, prestanem da razmišljam
i nemam ti snage oprostiti ni uzvratitit,
odlaziš kao u najgorim snovima,osmeh mi sa lica nestaje.

Severim! 4