Срећан рођендан Звездо, Црвена. Већ 65 лета разлог си наших славља, туга, радости, осмеха... Жива нам била и трофејна још много векова.

Подсетићемо вас како је настао разлог наших надања и стрепњи и како је историја постала трофејна и за понос.

Прохладно, ветровито јутро 4. марта 1945. године није спречило београдске омладинце да напуне незагрејану, без стакала на прозорима, велику дворану старог ДИФ-а у Делиградској 27. Тог дана оснивано је омладинско фискултурно друштво и већ формирана фудбалска екипа требало је да добије званичан назив...

Како је рођена Црвена звезда? И данас се, као својеврсна анегдота, препричава шта се све дешавало на последњој седници Иницијативног одбора. Дан пре одржавања Скупштине, оснивачи су дуго дискутовали око тога какво би име ваљало дати новом спортском колективу. Ређали су се разни предлози - Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива ... - али ниједан није био довољно привлачан. Коначно, засијала је "Црвена звезда". Како? Постоје разне верзије тог чина, али се већина слаже да су "кумови" били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, први потпредседници клуба. После бројних предлога, најзад је Ћосић рекао:

"Људи, а да наше друштво назовемо Звезда?"

На то је Жујовић спонтано додао:

"Одлично. Само, кад је Звезда – нека буде црвена."

Предлог је усвојен и тог дана, први пут у историји, спонтано је почело скандарање: Црве- на зве-зда, Црве - на зве- зда...
За првог председника друштва изабран је Ђорђе Паљић Која, за потпредседнике Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, тада новинар "Политике" на чије име је извршена и прва регистрација. Први руководилац фудбалске секције био голгетер екипе, Коста Томашевић, а њен први секретар незаборавни бек Бранко Станковић. Интересантно је да је за првог економа изабран Предраг Ђајић, првотимац, који ће касније пронети славу Црвене звезде, а дрес репрезентације Југославије облачити 17 пута!
Одмах је стигао и први поклон - две лопте, које су чланови предратних клубова Обилић и Славија чували у ратним данима. Одређене су и боје дресова: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици. Међутим, за прву утакмицу, тог поподнева, једва је сакупљено десет дресова исте боје. И то жуте. Других није било...

Тог 4.марта, прву утакмицу у историји друштва фудбалери Црвене звезде одиграли су против екипе Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и славили убедљиву победу - 3:0. Куриозитет је да су навијачи - борци голове поздрављали пуцњавом из пушака и изрешетали већ оштећену кровну конструкцију западне трибине.
Утакмица је одиграна на игралишту "Студента", пред 3.000 гледалаца. Црвена звезда је играла у саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Ћирић, Јовановић "Минда", П. Величковић, Шапинац (Стокић), Спасојевић, Томашевић, Печенчић и Хорватовић. Стрелац историјског, првог гола, био је Коста Томашевић, који се те године само једном није појавио у тиму, против репрезентације Београда 9. маја. У премијерном мечу Томашевић је био двоструки стрелац, док је један гол постигао Владимир Печенчић.
Недељу дана касније, фудбалери Црвене звезде одиграли су и прву међународну утакмицу. Био је то пријатељски сусрет против екипе енглеске војне мисије. "Звездаши" су потукли госте до ногу, чак са 12:0. Рајко Митић, прва Звездина звезда, тада је постигао своје прве голове у црвено-белом дресу. Дао их је укупно четири.
Тако је почело лепа прича о једном скромном фудбалском клубу, која у међувремену израстао у спортског гиганта...

Током претходних 65 година било је итекако великих победа, освојених титула и пехара, али и болних пораза, изгубљених финала, разних искушења, успона, падова, као и скандала који су као земљотреси потресали целу земљу. Увек размажена Звездина публика није хтела само победе и трофеје, желела је спектакл и велике играче. Идоле. А готово свим фудбалерима на овим просторима био је сан да обуку Звездин дрес. На десетине њих прославило је име клуба широм Европе и света. Многи су касније наставили фудбалски живот у белом свету, али је Звезда увек била та којој су остављали своје срце и враћали јој се, као тренери, функционери или одани навијачи.
Још су стара новинарска пера написала да је Црвена звезда најлепша фудбалска прича икад испричана, свеједно да ли је проткана победама или поразима. И управо је у томе суштина приче. Приче о Звезди која је својим шармом умела да заведе и разгали срца хиљаде верних навијача, али и да их не ретко разљути до суза. Зато је свака прича о њој необична, узбудљива и и тако лепа, пуна драматичних догађаја који су палили машту генерацијама црвено-белих навијача.

СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, НАЈЛЕПША ИМЕНИЦО ФУДБАЛА!

Покретачи акција за оснивање Спортског друштва Црвена Звезда били су Зоран Жујовић, Слободан Ћосић, Љубиша Секулић и Душан Богдановић. Међу оснивачима налазили су се Небојша Поповић, Мира Петровић, Светозар Глигорић и Милован Ћирић. Први председник клуба био Ђорђе Паљић.
Поред фудбалске, Друштво је тих првих година постојања имало још седам секција: кошаркашку, стоно-тениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку.
Фудбалерима и атлетичарима припао је бивши стадион предратног клуба Југославија на Точидерском брду. Кошаркаши и одбојкаши добили су терене боб-клуба на малом Калемегдану, веслачи и пливачи зграду на Ади Циганлији.
Просторије Друштва биле су у улици Краља Милутина 2, у једној соби Градског одбора УСАОС-а.

ЗАУВЕК УЗ ТЕБЕ-ДЕЛИЈЕ СЕВЕР!!!

Severim! 4