Mnogo puta su mene pitali odkud ja sa XY osobom, baš kao što su XY pitali šta radi sa mnom. Sa mojom DJ prošla sam ceo život, a život nije isto što i poljem preći. Nas dve gajimo iste pasije uprkos razlici u godinama, materijalnom statusu i udaljenim galaksijama iz kojih smo potekle. Jedna od prednosti života u ovom rasulu na ovim prostorima je što ipak uprkos svemu uspevamo da se družimo. Imamo vremena uz dobru organizaciju da budemo u kontaktu.

U Njujorku na primer je to sasvim drugačije. Tako Z kad dođe sa Menhetna na raspust ovde zakazuje viđanje tri meseca unapred. Ćao, šta radiš – pita me na Skajpu. Ništa. Kako ništa? Lepo ni-šta. Slušam muziku i žvaćem žvaku. Čoveče, blago vama tu! Ne, blago meni. Organizovala sam se Z. Znaš kako kažu besposlen čovek mora da meditira pet minuta dnevno, a zaposlen sat. Ovo je moj sat. Šta ima kod tebe kako je u Njuci? Zavejani smo. Nego slušaj, šta radiš 2.maja oko 18h? Gde znam, jel si luda – do maja ko živ ko mrtav.. Odlično! Molim te zapiši da se vidimo. Z., nisam operska diva da imam raspored godinu dana unapred, ajd javi se kad dođeš, tu sam, pa ćemo da se nađemo. Ne, insistira ona – zapiši. I onda sam pred ekranom i lepom mojom Z napisala 2.maj 18h Dorćol. E tako. Inače, šta ima...

Čuvajte sve svoje divne različite prijatelje. Zovite ih ponekad bez razloga da im kažete da su divni. Dajte im uvek podršku. Delite im komplimente. Osluškujte ih. Negujte. Prijateljstvo jeste zanat najstariji, a poverenje može da se izgubi u jednom potezu. I da, ništa se ne podrazumeva, mora da se kaže.