Swakog dana sa swe wise pitam, da li je Bog osudio nasa zlodela, ili nas to iskusawa da se sami unistimo, da se zatremo, ne postojim, izbrisemo...
 Swud cemer, sirotinja, glad, nesreca... U tome smo swi isti, tu boje ne postoje, tu  nisu were razlicite...
      A zasto je tako ? Ne znam !
 Mozda zato sto smo po prirodi zli, sto nas je Bog obelezio, ili sto nas nesrece stalno prate, pa se bojimo glasnog smeha, bojimo se da cemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas... Zar je onda cudno sto se uwijamo, krijemo,lazemo, mislimo samo na danasnji dan i samo na sebe, swoju srecu widimo u tudjoj nesreci...
 Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti... Biju nas, a mi smo i na tome zahwalni...
     Ima li nade za nas....
 

Severim! 1