За Геополитику говори Џералд Селенте

Америка иде путем прошлих царстава која су цветала и пропала. Један од разлога пропасти је надута војска која цеди новац из благајне, која има базе широм света и води скупоцене губитничке ратове. Као друго, Америка је од произвођачког друштва постало потрошачко. Седамдесет и два одсто бруто националног дохотка потиче од потрошње. Њена произвођачка основа је потпуно угрожена. Иако чини само пет одсто светског становништва, Америка троши 13 одсто светског извоза и 25 одсто енергије.

Разговор водили: Слободан Ерић и Давид Ђорђевић

Џералд Селенте, амерички прогностичар трендова, аутор и директор Института за истраживање трендова "Trend Research Institute", права је економска звезда. Постао је славан својим тачним прогнозама светских догађаја, као што су пад берзе 1987. и распад Совјетског Савеза. Предвидео je 1990. азијску кризу 1997, пад руске привреде 1998, експлозију интернет балона 2000. и рецесију 2001. Осим тога, предвидео је и почетак помаме за златом 2002, пад тржишта некретнина 2005, рецесију 2007. и панику 2008. Господин Селенте прати преко 300 трендова: породицу, криминал, рат, образовање, схеме потрошње и пословања, а ИИТ врши синтезу тих трендова да би предвидео будућност.

Геополитика је добила ексклузивни интервју од господина Селентеа који је, упркос својим многобројним обавезама, одвојио време за читаоце наших новина.

- Америка иде путем прошлих царстава која су цветала и пропала. Један од разлога пропасти је надута војска која цеди новац из благајне, која има база широм света и води скупоцене губитничке ратове. Пошто је напустио дужност и политику, бивши главни заповедник савезника у Другом светском рату и републикански председник у два термина Двајт Ајзенхауер упозорио је амерички народ да ће „војно-индустријски комплекс“ преузети државу. И јесте. Од Другог светског рата, преко Корејског и хладног рата, до Вијетнама, Ирака и Авганистана, Америка непрекидно води ратове и траћи своју будућност као што је упозорио Ајзенхауер.

Као друго, Америка је од произвођачког друштва постала потрошачко. Седамдесет и два од одсто бруто националног дохотка потиче од потрошње. Њена произвођачка основа је потпуно угрожена. Иако чини само пет одсто светског становништва, Америка троши 13 одсто светског извоза и 25 одсто енергије.

Амерички начин банака које позајмљују новац људима да би трошили одржив је докле год год људи раде да исплате своје дугове. Међутим, сада када ефективна стопа незапослености 19 одсто, људи одлазе у банкрот и губе своје куће.

Некада светско царство предузетништва, САД су постале земља у којој влада даје помоћ, пореске олакшице и зајамчене позајмице компанијама „исувише великим да пропадну“. Због силних трошкова око пореза и лиценци и због регулација и укидање закона против монопола предузетницима је постало немогуће да се такмиче са дивовским фирмама. Од финансија до пољопривреде и од фармацеутике до обраде хране, чињенице говоре за себе: олигарси управљају великим тржишним секторима. Америка је од демократије постала олигархија.

Председник Обама и неки економски аналитичари шире оптимизам да ће економија САД изаћи из кризе. Видимо да је држава интервенисала са стотинама милијарди долара. Одакле стижу те милијарде? Да ли су новчане резерве зарађене радом или је реч о штампању новца о којем многи говоре?

-Оптимизам је стање ума, као што је и поверење. Оно чини да се људи осећају добро, али не чини ништа да промени стварност. Ако је торпедо погодио брод и он тоне, оптимизам неће учинити да плута.

Федерална резерва штампа фантомски новац ниоткуда, који ничим није подупрет и ништа не производи. Као и код Вајмарске Републике, вашингтонска политика јефтиног новца подрива домаћу валуту. Неограничено штампање новца у федералним резервама је без преседана у америчкој историји.

Из штампања новца проистекао је огроман дуг САД. Шта нова америчка председничка администрација чини да се тај проблем реши?

- Обамина администрација од лоших прилика ствара још горе. Она је учетворостручила буџетски дефицит за само годину дана. Владин дуг као постотак БНД достигао је највишу тачку после Другог светског рата. Сваки пут када криза задеси Волстрит због њихових коцкарских навика, Федералне резерве их подупиру тиме што тржиште преплављују јефтиним новцем. Пошто један мехур шпекулација пукне, они надувају други. На пример, пошто је пукао „тачка ком“ мехур, они су снизили интересне стопе на најниже могуће у последњих 46 година да би створили кредитни и некретнински мехур. Сада, када је пукао и тај мехур, они су створили мехур спасавања.

Остатак света прати погрешни англосаксонски шпекулациони модел коцкања, зајмова и трошења и трпеће исте последице. Државе са највећим дугом ће највише испаштати.

До Ваших прогноза долазите путем интердисциплинараних истраживања. Који још образовни, социјални, културолошки показатељи указују да Америци прети суноврат?

- Слика вреди хиљаду речи. Укратко, Американци постају дебљи и глупљи. Ово није никакво претеривање, већ чињеница. Они су зависни од лоше хране, слушају јефтину забаву и на њих утичу неквалитетне вести. „Купи га јефтино, учини га великим и изгради га брзо“ је америчко гесло. Држава која се некад поносила својим квалитетом, данас је спала на то да има опсесију бофлом.

Мене чуди да Азијце и Европљане, који би требало да знају боље, заводи овакав бофл менталитет Америке. Докле год се Америка не врати на високи стандард квалитета, она засад не производи ништа што је неопходно другим земљама.

Где су корени ове економске кризе?

- Америка је од свог почетка била држава богата ресурсима, неподложна нападу, слабо насељена и скоро два века под изградњом. Њена економска предност се брзо исказала када се, после разарања Другог светског рата, Европа опорављала и изграђивала, Кина је била у јеку револуције, Индија је била трећи свет, а Америка није имала такмаца.

По нама, корен ове кризе има основа у незајажљивој жељи друштва да прекомерно троши и доступности лаког кредита који дозвољава потрошачима да купују ствари које им нису потребне. Овај круг кредита/дуга је одржив само када има раста. Међутим, непрекидни раст је немогућ. То се противи органском процесу природе. Када се раст успори и почне опадати, људи и владе неће моћи да отплате своје дугове, те следе економске кризе.

Штавише, владина подршка олигархијским структурама пословања заједно са експлоатацијом јефтине радне снаге у страним земљама су уништиле домаћу привреду.

Господине Селенте, реците нам каква нам будућност предстоји. Да ли, упркос оптимизму председника Обаме, остајете при тврдњи да Америци прети слом? Да ли ће бити ”економски просперитет” и ”стабилност” у нашим животима бити речи које значе успомене? Како да неко не дође у искушење да излаз из кризе, као више пута до сада, потражи у великом рату?

- Чини ми се да је више од случајности што ми из европске штампе често постављају ово питање јер ми у Америци до сада нису поставили овакво питање.

Ако трендови наставе садашњим курсом, бојим се да је рат на помолу. Када је владама и финансијерима понестало избора да подигну пропале економије, историја је показала да они поведу своје државе у рат.

Америка и свет су у раном ступњу највеће депресије. Нема опоравка, само прикривања. Централне банке и владе прикривају огромне губитке стимулансима и субвенцијама које нити решавају кризу нити стижу до корена проблема.

Ви сте решење за кризу понудили у моралу, на чему смо Вам посебно захвални. Како обновити моралне вредности не само у Америци него и читавом свету када је омладина, као што исправно примећујете опонаша у моди, негативне јунаке из криминалних телевизијских серија и злочинце и стварног живота

- Ренесанса је уследила пошто је куга - црна смрт - разорила западну културу. Ништа се неће променити докле год се уметност не врати на право место као водич правом значењу људске душе. Повратак и поновно успостављање вредности мора претходити било каквом повратку моралности. Сврха живота... породица, љубав, самилост, лепота за очи и топлина срца, на крају и бесмртност душе су такве вредности.

Високи квалитет пре масовне производње. Поштовање културних вредности а не глобализација хомогених мисли.

Господине Селенте, да ли стижете да поред својих истраживања пратите и економско стање у Европи, рецимо у Србији? Наша је земља, по нашем скромном мишљењу, упала у велику економску депресију јер је дословно слушала савете Међународног монетарног фонда; распродала је своја најбоља предузећа странцима, плус се економски задужила. Били бисмо Вам веома захвални да дате неки савет нама у Србији, где осим ратова и бомбардовања НАТО сада преживљавамо и тешку економску кризи?

- Институт за истраживање трендова се противио НАТО акцији у Србији. Као Американци, ми смо уставобранитељи и придржавамо се начела наших оснивача да се не мешамо у стране послове. О томе сам писао у својој књизи „Шта је Зизи дала Меденом – Истинита прича о љубави, мудрости и души Америке“. Био сам сведок у току свог живота како амерички председници пожурују народ у рат због лажних и измишљених изговора. Исто је важило и за амерички рат против Србије. Цитирао сам наслов чланка из Америке данас који признаје преварантско резоновање које је америчка влада употребила да оправда рат и придобије подршку: „ПАТЊА КОСОВА ЈЕ ПРЕТЕРАНА“.

Многи од бројки којим су Клинтонова администрација и НАТО описали ратне патње косовских Албанаца сада изгледају преувеличане. Цитирао сам горенаведени наслов јер верујем да се рат у Србији водио из економских разлога, а не из хуманитарних побуда. Продаја већине компанија, пораст масивног дуга и следећи стисак ММФ-а на српској економији су прорачунате последице рата.

Србија може да узме у обзир оно што је учинила Аргентина... да не врати дуг ММФ-у и да опрезно планира како да се ослободи од веза са отимачким финансијским интересима Запада. И на државној и на појединачној основи најбољи начин да земље цветају у глобалној економије јесу повећана независност, изградња, производња и куповина домаћег.

Извор: Геополитика