na posao u austrijsku firmu. Odmah
uključuje japanski mini-kompjuter i na
engleskom jeziku počne da obavlja
radne obaveze... A kad se vrati sa posla
negde u kasnim večernjim časovima,
opere ruke turskim sapunom, otvori
slovenački frižider, izvadi iz njega
konzerviranu američku hranu, nalije
čašu portugalskog vina, upali
južnokorejski televizor i uživa u
latinoameričkim sapunicama, dok ga
greje ruski gas... Eto zato volim Srbiju i
sve domaće!"
U dobra stara vremena bilo je ovako:
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u
modernoj garderobi (koju su proizvodili
Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po
celome svetu), ispija čuvenu
Centropromovu kafu, seda u domaći
auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i
u svakoj republici bivše Jugoslavije,
kupi za doručak PKB peci
vo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim
nemačkom ratnom odštetom ili parama
koje su nemački turisti ostavili na
Jadranskoj obali ili od nekog Titovog
bespovratnog kredita kojim nas je svet
u to vreme obasipao. I posle par
minuta stigne na posao u državnu firmu
gde je bio bog i batina, odnosno Radnik
Samoupravljač... Odmah se uhvati za
Iskrin telefon i na SRPSKOM jeziku
počne da obavlja radne obaveze, bez
obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb,
Skoplje, Sarajevo ili Prištinu.
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2
popodne, opere ruke Merima sapunom
iz Kruševca, otvori domaći frižider,
izvadi iz njega nekonzerviranu hranu -
njeguški pršut, homoljski sirac i domaće
čvarke, nalije čašu dobrog Vršačkog
vina, upali EI Niš televizor i uživa u
domaćim TV programima, dok ga greje
spokojnost i bezbrižnost."
Eto zato volim DOBRA STARA
VREMENA!