1991.

  Ostaviću pogled da para prazninu
kad se zorom tama u rumen presvuče,
dopustiću da me sve teskobe minu,
misliću na tebe moje plavo luče.

Pokušaću vidom doseći što dalje,
nije bitno ono što je bilo juče,
bleštaću k'o bluza u rukama pralje,
da mi se obuče moje plavo luče.

U stari ću kofer zatvoriti svitce,
kada se i sunce pod dunju zavuče,
šuškaću ko jastuk milujuć joj lice,
da mo lepo sanja moje plavo luče.

Mogao bih s' vetrom drugovati pustim
kad se žuto lišće po šoru razvuče,
da k'o golo drvo mirujem i usnim,
na tren da si baš ti moje plavo luče.

Severim! 3