1989.

  Sedi tako žaba usamljena, setna,
htela bi da bude, ali nije sretna
i pati jadna bez ikoga igde,
na sve strane gleda, ali žapca nigde.

U tom trenu nešto iz ševara skoči
i malenoj žabi pade mrak na oči,
kad je došla k' sebi osmeh joj se ote,
„krekno“ ju je žabac, kakve li divote!

Dok nad poljem nadleću leptirići plavci,
u bari se brčkaju mali punoglavci.

Severim! 7