kraj 90-tih
Sve što bih hteo da Ti kažem ovom poemom,
svoj toj lepoti kojom zračiš,
k'o snežni veo kada se prostre mojim Sremom,
da bi Ti znala kol'ko mi značiš.

Kada bih mog 'o da samo kleknem kraj Tvojih skuta,
dok Ti ruka kosu mi dira,
o slatka srećo,napravi večnost od trenutka,
i mome srcu,mom ludom srcu podari mira.

Il' kad bih znao šta Tvoje srce usni kad zaspe,
bio bih srećan,duse mi proste,
zvezde bih krao da ih nad Tvojim jastukom raspem,
da Ti iz snova razjure sve nezvane goste.

Tol'ko bih toga voleo čuti s' usana Tvojih,
toliko lepih i neznih reči, ne bilo kojih,
tol'ko bih toga u oku Tvome hteo da vidim,
toj maloj, sjajnoj, jutarnjoj zvezdi da se svidim.
 

Severim! 4