28.02.2011
41, Podgorica, Karadağ
Kada kazem mogu sama, tada
trebam te najvise
Korakom ledenih stopala, moja sena je presla kapijujos jedne zime. Iza mirisnih trenutaka i opijajucih mirisa proleca, pod bremenom olovnih reci i pogleda neverice, zaledila sam dah osecanja i polozila zadnju rec... pokusala poslednji put i stavila tacku..
Zamagnjen pogled i posle toliko vremena i stisak ruke na pola…sada znam koji je bio presudan trenutak da te osetim kroz svaki damar svog tela…i znam kada je moje volim te doseglo do nema dalje, ni vise…I samo u krug, u krug…
Cuda zaista jesu moguca…dogodi se, al ne opstane…nema vise dovoljno ni hrabrosti, ni smelosti za isto…sada znam sta ide posle…
Bilo je potrebno samo da ponekada budes tu!
25 views
Prvi put sam posle toliko vremena u tvojim recima namirisao tugu... No, i ona je ponekad dobra da nam pokaze da smo zivi... Zavrti svoje snove ka novom svitanju.... Pozdravljam te puno, carobna devojcice...
Ko to mene tako dobro poznaje, zaboga? :))))....ljubim te puno....i hvala , po stoti put :) ...