Znas,
postoje trenuci kada zbrajamo prohujale korake vremena…postoje minuti kada i najmanji dasak vetra tu je ... da podseti…

Jednom su me pitali da li zalim za proslim i iscezlim…pitali me zasto sam tako uzdrzana kada govore o vremenu proslom…kada govore o tebi …proslom…

Zar ne umeju da citaju bez ijednog jedinog slova, zar ne umeju da osete kada o osecanjima i nije rec…

..Ne znaju…ne znaju da pricomgubim toplinu koju nosi svaki tren…lep…i onaj manje lep…ne znaju da te osecam u vremenu danasnjem …ne znaju ni da to vreme gubim vec sutra….

Danas je vec doslo...

A ja...Pruzicu ti ruku na isti nacin kao i do sada,pozeljeti dobar dan i prijatno vece...biti tu za razgovor u prolazu ...slusati o teskim danima koji su iza tebe ...gledati i pozeljeti te opet ...i opet...ovaj put neka bude poslednji..,poslednji jer je pocetak na tvojoj strani... a put pred mojim vratima...cujem kako nailazi...sada vec zurnim korakom....

Koju stranu vrata da otvorim...da l' levim ili desnim stopalom da krenem...

Cujem ‘’…Zeleli su iste stvari ali u razlicito vreme…’’..i potpuni prekid...sta da je bilo drugacije...sta da je .....

Duga je i ova noc....

<3

Severim! 2