ewo nesto sto sam ja pisao

srce lupa jace,i nece da stane,
ja korak po korak otpisujem dane.
i sve mi je u sranju,i jeza me hvata,
ja skontao sam da izgubio sam brata.
Plakao sam ja u jednom malom kutku,
zivot mi se promenio u jednom trenutku.
To sto rekao sam ja,ne bi drugi neko,
ali ja nisam ni nesto ni neko.
A i ta riba,zbog nje je sve ovako,
ja sam samo zbog tebe kao dete plak'o.
A ona je sad srecna i ne da da joj neko srecu kvari,
njoj je sada lepo kako sada stoje stvari.
Njenu srecu sada niko i ne kvari,
za tudja osecanja ona i ne mari.
U dusi si brate mrtav,ubila te tuga,
ubila te recenica najboljega druga.
Dok ove rime pisem,
sve se vise gusim,i otezano disem
ja da placem necu,ali suze teku,
od male barice,ja napravih reku.
Jos malo i kraj,i tebe vise nema,
otici ce brat da se odmara i drema.
bicu ja uz tebe do samoga kraja,
nisam ja bas neka velika prodaja.
a ti samo dremaj,dok ne dodje drugi,
nadam se da on nece ziveti u tugi.
ja prave ortake,i bukvalno nemam,
zato sam na sve i na swasta spreman.
ti mi nisi ortak,ti si brat moj,
za tebe ja dajem i ceo zivot swoj.
i onda kraj,tvoje srce prestaje da kuca,
a moje malo drukarsko da preskace i muca....

Severim! 47