hoću uz mene noćas da kreneš. 

Ma bili svetovi crni, il beli, 
ma bili putevi hladni, il vreli, 
nemoj da žališ ako sveneš. 

Hoću da držiš moju ruku, 
da se ne bojiš vetra i mraka, 
uspavana i kad kiše tuku, 
jednako krhka, jednako jaka. 

Hoću uz mene da se sviješ, 
korake moje da uhvatiš, 
pa sa mnom bol i smeh da piješ 
i da ne želiš da se vratiš. 

Da sa mnom ispod crnog neba 
pronađeš hleba komadić beli, 
pronaðeš sunca komadić vreli, 
pronađeš života komadić zreli. 

Il crkneš, ako crći treba zbog 
svega što smo najlepše hteli.