Dama Pik 7

Atmosfera je ispunjena velikim energetskim nabojem,

čini mi se da male iskrice, pucketaju oko naših tela,

Kao da će svakog trenutka doći , do velike eksplozije ,

emocija i strasti...

Bio je to susret dve energije, istog inteziteta,

ali suprotno polarisane,

opasne po svakoga , ko se nađe u blizini,

jer bi sagoreo u trenutku...

Mnogo toga nije bilo izgovoreno,

Nije ni bilo potrebno,razumeli smo i tu tišinu,

Samo na sebi svojstven način...

Bilo je to (bar meni) prvi put ,

da se razumem sa nekim, bez mnogo izgovorenih reći...

Čudan , a i veoma lep osećaj, verujte....

Dan vreo, za to doba godine, ali to ne sprečava masu ljudi, da se bezbrižno

kreću, vrelim asfaltom...

Prilazi , čovek ,

vidi se u teškom materijalnom stanju, i moli za cigaretu..

Bez ijedne reči , pružam mu kutiju, i nudim da uzme koliko želi...

Skromno , uzima samo jednu,

što je svojstveno siromašnim i poštenim ljudima, ove naše „propale „,tj. opljačkane zemlje!

Kako kaže I.Andrić,

„Dođu vremena ,kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati“.

Dama Pik , takođe pruža svoju paklicu!

Oboje se osećamo neprijatno zbog te trenutne situacije.

„I ...“, pokušavam da vratim ,izgubljene niti.

„Šta I ?“pita ona,

„Pa šta ćemo sada,?Popili smo po dva pića,hoćeš li da odemo na ručak

u neki dobar restoran?Pa da se razilazimo ?!!!“

Zbunjeno me gleda .

„Kako da se razilazimo, ?

Ja nemam danas Bus za nazad, tek sutra...!!!!“

Sada sam i ja „blokirao“,ovo već prevazilazi sva moja očekivanja!!!!

„OK, onda , da se smestimo , pa ćemo kasnije izaći ! Može???“

„Naravno !!!“,ushićeno odgovara.

Vraćamo se istim putem, ka autu, njena ruka je u mojoj,

osećam da me sve jače steže, dlanovi se sve više znoje...

Izgleda da je to obostrana privlačnost, a to je danas baš,baš retkost, ...

Kružimo gradom, u potrazi za pansionom,

Slabo se snalazim po malim uličicama,malog grada...,

ali nekako nalazimo „Little World“!

Gazdarica oduševljena, jer verovatno nema mnogo gostiju,

vodi nas do najekskluzivnijeg apartmana,koji gle čuda ima i Ime,

a zove se „Deutschland“, zamisli !?!

Vrata se polako zatvaraju, a mi najzad sami...

Kao da je vreme stalo ...satovi su u tom trenutku zanemeli!!!

Gradska vreva se pretvorila u prošlost,

samo prijatna tišina,

Dama Pik i ja ,kao na pustom ostrvu,

Tih nekoliko trenutaka su bili kao VEČNOST,

Nervoza je obostrano prisutna, to je tako očigledno...!!!

Ko je kome prišao, ja se više ne sećam,

Sve mi jeobavijeno velom magle,

Ili toga nisam bio ni svestan....

I onda Poljubac,

(To je susret najlepši na svetu....,koje duše dogovaraju , iako se tela nisu nikada srela!)

Trenutak kada se dve duše spajaju,

Sva energija koja je danima visila u etru,

dobila je priliku,da se u trenu oslobodi i razlije na voljeno biće...

Kao da se Nebo otvorilo, vatromet boja razlio se po sobi...

„O Bože , da li je to moguće ???“

Toliko emocija,ljubavi, nežnosti, pažnje izrečeno bez ijedne reči...

Kao pustinjak koji danima pešači po vrelom Suncu, bez ijedne kapi Vode,

Odjednom naiđe na Oazu, i zagnjuri svoje lice u životni izvor,

svestan da je bio na samoj ivici svog životnog puta...

I onda pije,pije,pije,,,

halapljivo guta, sa željom da nikada ne prestane

Znajući da sve što je lepo ima i svoj kraj!!!

Imala je usne sa ukusom zrele dinje , tako senzualne, sočne i pohotne....

.......

Severim! 17