Dama Pik 5

14.septembar ,proste nam 2011 godine,

05h 45 min.

Posle burne i košmarne noći,

uz obilje noćnih mora,

ustajem...

Sav slomljen vučem se po kući,

u želji da sebi pripremim životni stimulans ,

bez koga ne mogu da počnem dan,

Svoju prvu , a tako potrebnu jutarnju kafu...

Još uvek sanjiv, instiktivno,

uključujem prvo dugme na el. štednjaku,

i stavljam „džezvu“sa vodom...

Izlazim u novi dan,

Napolju pusto, nigde žive duše,

Ljudi još uveliko spavaju,

I sanjaju svoje zadnje snove...

Sunce se stidljivo pomalja na horizontu,novog dana...

Vodi se večita bitka između tame i svetlosti, a senke polako nestaju!

Senica, ta mala i ljupka ptica,

peva svoju prvu jutarnju ariju,

veseli se novom danu...

Uskoro će sve oživeti !!!!

Koristim još uvek taj meni neophodan mir ,

i uživam u svakom trenutku...

Taj prelaz između sna i jave,

deluje zbunjujuće na sva moja čula,

uvek mi treba dosta vremena da krenem u novi dan !

Otpijam prve gutljaje ,tako mi potrebnog eliksira,

I neverovatan osečaj prijatnosti u trenutku me vraća u realnost...

„Heej , pa danas je TAJ dugo očekivani dan D“,

Trebalo bi da se spremim i krenem na put !!

Ali telo mi otkazuje poslušnost i buni se !

„Čoveče, preforsirao si me u zadnjih 15 dana,

meni je tako potreban odmor, ne nemoj ići !!!

Otkaži , dok se ja ne oporavim,

A onda ću te verno služiti ,OBEĆAVAM !!!

„Ali obećao sam Dami Pik !,

Oduvek si bilo kompatibilno sa tvojim vrlo bliskim prijateljem Umom,

I lepo ste funkcionisali, a ON je doneo tu odluku!

Izdrži molim te, a onda, posle svega dobićeš tako zaslužan odmor,

Obećavam, a ti znaš da ja poštujem dogovoreno....“

Nije mi bilo potrebno mnogo da se spremim, par minuta,

Moj mali žuti drug i prijatelj , koji me nikad do sad nije izneverio,

strpljivo je čekao , da zajedno krenemo u avanturu...

Neki crv sumnje je u trenutku proradio,

„ A šta ako je sve „Igra bez granica“???“

Možda se Dama Pik , zabavlja na moj račun, !!!?

Pozvaću je, ipak,

Da ne krećem na put bez razloga!

„Hallo, to si ti ,

šta se dešava ?“

„Samo da proverim , da li si ustala, ?“

„Da, i već se uveliko spremam, autobus mi polazi za 20 minuta!

Žurim...

Vidimo se ...“

Dobro je , uzbuna bez razloga , ali ipak nije zgoreg proveriti...

Krećemo,

Točak neizvesnosti se odjednom zavrteo,

I počeo da dobija neverovatno ubrzanje...

Uključujem „flešku“, na kojoj sam snimio moju omiljenu muziku,

Da bi osećaj bio kompletan.

Auto „prede“, kao da je i on zadovoljan , što se sve odvija po dogovoru..

Hrli u neizvesnost,,,

Nakon pola sata, zvoni mi mobilni , ja već u prvom obližnjem gradu,

Zaječaru...

Pa gde sad?!?,

Kazna za upotrebu mobilnog u toku vožnje 5000 din.,

Gledam nigde na vidiku policije!

Javljam se „Hallo“,

„Hej , pobegao mi je autobus ,uzela sam taxi i jurimo ga !“

„Da li ti to mene zezaš, ili šta već???!

Da se vratim ako je tako?“

„Ma nee, evo stigli smo ga,

Stao je“

„Hvala Bogu da je tako“

Nastavljam vožnju, pomalo zadovoljan .

Sve se odvija po planu, u redu je!

Čemu sve to nepoverenje, izgleda da je OK lik.!!!

Ali šesto čulo sve jače radi,

(ono me je uvek obaveštavalo kada nešto nije u redu)

Pali se alarm upozorenja in my mind...

Otresam glavom ,sa željom da odagnam loše misli !

Čuli smo se takoreći , na svakih pola sata, tj. bili u kontaktu.

Naizgled, sve je bilo u redu...

Kad odjednom ,

temperatura motora varira !!!!

Ne mogu da verujem!!!?

Auto me do sad nikada,

ali baš nikada , nije izneverio!!!!

Da li je to moguće??!!!

Da li je G-đa Sudbina umešala svoje prste ????

.....

Severim! 4