Pitam se koliko ljudi u ovom gradu otaljava život u svojim sobičcima. Kasno uveče, kada pogledam napolje u zgrade mogu se zakleti da vidim lice u svakom prozoru kako mi uzvraća pogled. Kada se okrenem pitam se koliko ih se vrati svom stolu i napiše ovo isto isto:Otvori oči i pogledaj sunce. Gledaj što duže. Kada nakon toga spustiš pogled videćeš tamnu stranu svetlosti. Onda zažmuri i zamisli mene. Što duže... Kad otvoriš oči videćeš sunce.

Tykkää!